,,Ma, videćeš i ti kako je to sa dvogodišnjacima'', odgovaram. ,,Biće sve prljavo, šta ako ne uspem da iskontrolišem situaciju?!''
O čemu smo pričale? O temperama! O muzgavim rukama, svuda! Pa zar mi zidovi nisu dovoljno umrljani na koti +0.60?

Ruke muzgave, dete presrećno, hamer prekrasno ukrašen. I ja sam se osećala super, a i malo ponosno! Ono malo tempere što je završilo na podu smo obrisale, rukice smo oprale, a hamer ostavile da se suši.
Popodne, dok je Pčelica spavala, jedna jesenja vila dotaknu hamer svojim čarobnim štapićem i pretvori ga u praaavi Jesenji kalendar! :)
Ljudi moji!-Koja sreća i ponos kad sam joj pokazala kalendar, pa kako smo nas dve to zajedno uradile, kako je ona pomagala!


A ostalo je samo šminka. Imale smo suvog lišća, grančica. Naslove sam isprintala, nisam ništa komplikovala.
Šta mislite? Nije loše za prvi jesenji projekat.