Jesenji kalendar

  ,,Odvaži se'', reče mi Ania pre neki dan.
  ,,Ma, videćeš i ti kako je to sa dvogodišnjacima'', odgovaram. ,,Biće sve prljavo, šta ako ne uspem da iskontrolišem situaciju?!''
    O čemu smo pričale? O temperama! O muzgavim rukama, svuda! Pa zar mi zidovi nisu dovoljno umrljani na koti +0.60?


     I dođemo kući. Otvorimo tempere. Napravim joj pečate od krompira. Veliki hamer stavim na pod, namažem pečate različitim bojama i projekat ,,Kalendar'' je oživeo!
    Ruke muzgave, dete presrećno, hamer prekrasno ukrašen. I ja sam se osećala super, a i malo ponosno! Ono malo tempere što je završilo na podu smo obrisale, rukice smo oprale, a hamer ostavile da se suši.
    Popodne, dok je Pčelica spavala, jedna jesenja vila dotaknu hamer svojim čarobnim štapićem i pretvori ga u praaavi Jesenji kalendar! :)
    Ljudi moji!-Koja sreća i ponos kad sam joj pokazala kalendar, pa kako smo nas dve to zajedno uradile, kako je ona pomagala!
    Kao što vidite, nema tu ništa previše na kalendaru, gledala sam da ga prilagodim njenom uzrastu, da može da ga razume. Doduše, sam taj desni deo, gde i jeste mesečni kalendar, ona naravno ne razume. Ali, pomislila sam da je to nešto na šta bi trebalo da se navikne, jer je to zapravo kalendar. Napraviću jedan pečat i svaki dan ćemo da obeležimo koji je danas dan. Možda i neće razumeti, ali za kasnije će imati osnovu i rutinu, i znaće da se tu sad nešto štriklira. A sledeće godine, kad budemo radile mesece i dane, biće joj jasnije, možda se desi onaj ,,aha!'' momenat.
    Dalje mi je bilo bitno da napravim kartice za vremenske prilike i odeću. Malo sam se pomučila oko onih prvih, sama sam pravila sunce, oblak, kišu i vetar. A odeću sam već imala isprintano. Laminirala sam ih i mislim da su super ispale. Nisam nešto posebno komplikovala oko njihove postavke na kalendar, jednostavno se selotejpom odnazad zalepe za plastificiranu podlogu na kalendaru. Gledala sam da ne preterujem sa karticama, samo najosnovnije vremenske prilike i par komada odeće-jakna, kapa, kišobran, gumenjarke. Pokazala sam joj i po njenom izrazu sam videla da smatra da je to sasvim ok.:)
    Termometar sam dodala naknadno, mislila sam hoću-neću, i eto na kraju sam ga napravila. Isto tako jednostavno i razumljivo. Plavo je hladno, žuto je prijatno, crveno je toplo. Samo da se upozna sa konceptom, da sama pomera klizač.
    A ostalo je samo šminka. Imale smo suvog lišća, grančica. Naslove sam isprintala, nisam ništa komplikovala.
    Šta mislite? Nije loše za prvi jesenji projekat.