Toliko je knjiga i tekstova na temu navikavanja na nosu napisano, verujem da imate gomilu prijatelja i rodjaka koji vas u svakom trenutku mogu (i zele) posavetovati. I onda, kad stigne trenutak da vi i vase dete pokusate tu svetu duznost, vise ne znate ni sta ni kako. Mi, eto, nismo nikoga pitali za savet. Ne iz nekih posebnih razloga. Jednostavno. Nismo. Moglo bi se reci da smo pitali svoje dete. Samo sto je nismo bas bukvalno pitali.
Evo kako smo mi. Vi tako ne morate. Naravno :)
Kad?
Pcelica je pocela sa ,,noksiranjem'' kad je napunila 11 meseci.To je bio jul 2013. Nismo se nista dogovarali, u fazonu ,,kad napuni tol'ko i tol'ko''. Jedini dogovor je bio da zelimo da to bude sto ranije. (Mozda je to vama suvise rano ili mozda vec kasno, ne ulazim u to.) Pcelica je tad vec dobrano samostalno sedela, a i nije bila beba koja nema mira, lepo je sedela na nosi. I tako, jednog dana poslale smo mms Bumbaru-nosa i u njoj velika nuzda :)
Kako?
Sta da vam kazem-svakako! Kako se kaze ,,oce kaki, nece kaki''! Napominjem da je i dalje nosila pelene svo vreme, ovde se radi samo o navikavanju na nosu. U prvi mah smo se uglavnom fokusirali da je stavljamo, ako se dobro secam, recimo svaka dva sata. Mozda, ako vi dobro pratite navike svog deteta, znate otprilike posle koliko vremena od jela ili pica vam dete piski ili kaki. Pa ponudite nosu tad. Ono sto smo mi primenili je da kad smo jednom krenuli, nismo prekidali.
Nemam iskustva sa detetom koje stalno ustaje sa nose, ne znam kakav savet da vam dam ako imate taj problem.
Daleko bilo da je to sve teklo glatko, nadam se da niste stekli takav utisak.
Naravno da je malo tesko. I da iziskuje truda. I bice tesko. I bice laganije. Svima je to tako.
Gde?
Svuda. Uvek. Stalno vucemo nosu sa sobom. Znaci, vec godinu i po dana nosa je nas privezak. Kod deda, rodjaka, prijatelja. Svuda. Na putu za more, na suvozackom sedistu. Na benzinskoj pumpi u Kljajicevu. Kod Deda Mraza. Svuda. (Pre par dana Pcelica se ,,adaptirala'', he he, presla je na adapter, tako da cemo verovatno sad vuci njega, ali sve ostalo je isto).
Nadam se da vam je ovaj nas post u necemu pomogao, ako nista drugo, barem malo nasmejao. Nije mi namera da ikome namecem duznost navikavanja na nosu bas onda i na nacin na koji smo mi. Ja prva ne volim da mi neko popuje oko takvih stvari. Mislim da je najbitnije da budete dovoljno senzibilni da osetite ritam vaseg deteta, sto vi svakako jeste, jer ste njegov roditelj. I da budete hrabri, uporni, sigurni. Bice teskih trenutaka, ali je cilj svima isti.
SRECNO!
